DADILJA IZBOLA NASMRT DVOJE DECE KOJE JE ČUVALA: Majka Marina zatekla sina i ćerku kako leže u krvavoj kadi, a ono što je rekla pre presude sve je naježilo
Stravičan zločin dogodio se 2012. godine kada je dadilja besomučno ubila dvoje dece od 6 i 2 godine.
Tog 26. oktobra u prestižnom kvartu "Upper West Side", dan je za Marinu Krim tekao sasvim uobičajenim tokom, ispunjen brigom o deci i svakodnevnim obavezama i ništa nije slutilo na to da otkucavaju poslednji sati njenog dotadašnjeg života.
Ranije tog dana, ona se dogovorila sa dadiljom Jozelin Ortegom da u 17 časova dovede njenu šestogodišnju ćerku Luciju na čas baleta u plesni studio koji se nalazio nedaleko od njihovog doma. Nešto nakon 17 časova i 30 minuta, Marina je sa svojom trogodišnjom ćerkom Nesi stigla ispred studija kako bi pokupila Luciju nakon časa. Međutim, kada je ušla unutra i pogledom prešla preko prisutne dece, shvatila je da njene ćerke nema.
U prvi mah Marina je prišla instruktorki baleta, nadajući se da je devojčica možda u svlačionici ili toaletu, ali kada joj je žena rekla da Lucija tog dana uopšte nije ni došla na čas, Marinu je istog trenutka presekao onaj dobro poznati neprijatni osećaj u stomaku koji majke vrlo retko vara.
Telefon besumučno zvonio u prazno
Iako je pokušavala da ostane smirena, odmah je izvadila telefon i pozvala dadilju, očekujući da će se ona javiti i objasniti da su se samo zadržale ili da su zaglavljene u saobraćaju, ali telefon je besomučno zvonio uprazno, što je samo dodatno pojačavalo njenu nervozu.
Negubeći više ni trenutka, zgrabila je malu Nesi za ruku i užurbanim korakom krenula nazad ka njihovom stanu u luksuznoj zgradi, nadajući se da će tamo zateći objašnjenje za ovo kašnjenje. Kada je stigla u hol svoje zgrade, odmah se uputila ka portiru koji je poznavao sve stanare i pitala ga da li je možda video dadilju i decu da izlaze negde, a njegov odgovor joj je u tom trenutku doneo ogromno olakšanje. Rekao joj je da ih je video kako se vraćaju iz šetnje i da su sigurno gore u stanu.
Ta informacija Marini je dala tračak nade da je ipak sve u redu, nesluteći da se zapravo dogodio zločin koji je potresao državu. Kada je otključala ulazna vrata i ušla u svoj stan, dočekala ju je sablasna tišina koja se nikako ne uklapa u sliku doma u kojem borave mala deca.
U stanu nigde nije bilo traga od Lucije. Koračajući dugim hodnikom primetila je da se ispod vrata kupatila nazire svetlo i da su vrata blago oškrinuta, pa je požurila ka tamo, gurnula vrata i u tom deliću sekunde njen život se nepovratno raspao u paramparčad.
U kadi, koja je čitava bila ispunjena krvlju, ležala su beživotna tela njene dece - šestogodišnje Lucije i dvogodišnjeg Lea, na kojima su bile vidljive ubodne rane koje su svedočile o brutalnosti napada. Pored kade, na podu sedela je dadilja Jozelin Ortega, potpuno mirna, prekrivena krvlju dece koju je čuvala, a u ruci je i dalje držala veliki kuhinski nož.
U trenutku kada je ugledala šokiranu Marinu na vratima, dadilja nije izgovorila ni reč, niti je pokazala bilo kakvu emociju, već je hladnokrvno podigla nož i pred majčinim očima sebi ga zabila u grlo u pokušaju samoubistva.
Marina je počela da vrišti, zgrabila je preplašenu Nesi i pobegla iz stana, dok su se uspaničene komšije i osoblje zgrade odmah okupili pokušavajući da shvate šta se događa.
Ubrzo je stigla policija i hitna pomoć koji su zatekli prizor koji je, kako se rekli ličio na scenu iz najgoreg horor filma. Lekari su odmah pokušali da reanimiraju decu i hitno su ih prevezli u bolnicu, ali nažalost, deca su preminula.
Obdukcija i presuda
I Lucija i Leo su preminuli u bolnici, dok je dadilja, uprkos teškim povredama koje sama sebi nanela, preživela, zahvaljujući brzoj intervenciji lekara.
Obdukcija je pokazala svu brutalnost napada, jer su na telu male Lucije pronađene odbrambene rane koje su svedočile o tome da se devojčica borila za svoj život do poslednjeg daha, dok je mali Leo imao pet dubokih ubodnih rana u predelu vrata, što je ukazivalo na to da nažalost nije imao nikakve šanse da preživi napad.
Psihoterapeut koji je ranije lečio Jozelin svedočio da kod nje nikada nije primetio znake psihoze ili glasove, već samo anksioznost i depresiju, dok je veštačenje tužilaštva zaključilo da ona pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti i problema sa kontrolom besa, a ne od ludila.
Nakon višegodišnjeg odlaganja i teškog suđenja, pravda je konačno stigla 18. aprila 2018. godine. Porota je proglasila Jozelin Ortegu krivom za ubistvo prvog stepena odbacujući odbranu o neurološkoj neuračunljivosti. Sudija je njene postupke nazvao čistim zlom, ističući da je čak, iako je bila depresivna zadržala sposobnost da razume prirodu svojih postupaka i da planira zločin do najsitnijih detalja.
Osuđena je na doživotnu robiju bez prava na pomilovanje, osiguravajući da nikada više ne ugleda svetlost dana van zatvorskih zidina.
"Nadam se da niko neće proći kroz ono što sam ja prošla. Iako mi mnogi žele najgore, moj je život u božjim rukama. Tražim oproštaj od Boga, Marine i Kevina. Da im je barem moja porodica kazala da se ne osećam dobro", rekla je Ortega pre suđenja.
Kurir.rs/Dosije BJ